Naš rad

Sukob iz 1999. godine nije uticao samo na političko, ekonomsko, ekološko i socijalno okruženje na Kosovu, već je na razne načine uticao i na gradske uslove. Postkonfliktna migracija dovela je mnoge ljude u gradove u potrazi za poslom, boljim životnim uslovima i sigurnijim okruženjem. Veliki broj građana Kosova svakodnevno putuje u gradove iz ruralnih područja radi posla, obrazovanja ili drugih usluga. Od tada Kosovo se suočava sa neviđenim građevinskim rastom, porastom urbanih područja i stalnom degradacijom životne sredine. Ako je Kosovo postiglo važan napredak tokom ovog perioda ka demokratskom upravljanju, tržišnoj ekonomiji i evropskim integracijama, ipak trajni izazovi ostaju na putu ka stabilnosti i inkluzivnom razvoju.

U tom kontekstu, od samog početka UN-Habitat promoviše, dobro upravljanje, sigurnost poseda, održivi razvoj ljudskih naselja i inkluzivno prostorno planiranje na Kosovu i u širem regionu. Intervencije UN-Habitata bile su usmerene na uspostavljanje institucija koje će se baviti pitanjima imovine i planiranja, kao što su Direkcija za stambena i imovinaska pitanja, Kosovska katastarska agencija i Institut za prostorno planiranje kao deo Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Druga linija intervencija išla je na jačanje kapaciteta za efikasno upravljanje lokalnim samoupravama kroz programe izgradnje kapaciteta i pomoć na radnom mestu u pogledu, posebno ali ne ograničavajući se na, lokalnu samoupravu, prostorno planiranje, urbanu mobilnost, kulturno nasleđe i zaštitu životne sredine, razvoj javnog prostora i poboljšanje urbanih uslova građana.

Do danas, UN-Habitat i dalje pruža institucionalnu podršku za prostorno planiranje kroz participativni i inkluzivni pristup i doprinosi poboljšanju izgrađenog okruženja na Kosovu, kroz ulaganja u zajedničke kapitalne projekte sa partnerskim opštinama i zajednicama.

Pored toga, kontinuirani normativni rad se sprovodi kroz razvoj zakonodavnog okvira, razvoj nastavnih planova i programa, treninga i kreiranja politika u skladu sa Novom urbanističkom agendom (2016) i Agendom za održivi razvoj, posebno Urbanim ciljem o održivim gradovima i zajednicama.

Prisustvo UN-Habitata na Kosovu u poslednjih 20 godina omogućilo je programu da stvori raznoliko partnerstvo sa ključnim zainteresovanim stranama, pre svega sa centralnim i opštinskim institucijama, pošto se UN-Habitat fokusirao na omogućavanju izgradnje države i institucija, vertikalnu i horizontalnu  institucionalnu koordinaciju i saradnju između različitih nivoa. Razvoj sopstvenih projekata i metodologija i alata prilagođenih lokalnim potrebama, čiji je cilj dalje unapređenje kapaciteta lokalnog planiranja, takođe je podstaknut posvećenim partnerstvom sa univerzitetima i izloženošću međunarodnim dobrim praksama

Osnaživanjem i uključivanjem civilnog društva i zajednica i pametnim partnerstvom sa civilnim društvom, kosovski program je takođe doprineo razvijanju odgovornijih rešenja, politika i planova, obezbeđivanju njihovog efikasnog učešća u različitim procesima donošenja odluka koji utiču na njihov život.

Naš tim

Tim UN-Habitata se sastoji od profesionalaca iz različitih oblasti sa iskustvom u arhitekturi, urbanističkom planiranju, geografiji, građevinarstvu, zakonu, ekonomiji, rodu itd. Ova grupa profesionalaca pruža niz stručnosti, iskustava i praksi koje podržavaju javni sektor, opštine, civilno društvo i zajednice i ostale zainteresovane strane za promociju, razvoj i primenu politika, alata i aktivnosti za podršku održivom razvoju grada i životne sredine i upravljanja kosovskim gradovima i selima. Svi smo spremni da zajedno odgovorimo na izazove i mogućnosti za bolju urbanu budućnost na Kosovu.