Za?to je va?no urbanističko i prostorno planiranje

Kosovo, kao i mnoge druge zemlje ?irom sveta, mora da pronađe svoj način da se bavi urbanizacijom da bi ovaj global trend učinio pogodnim za odr?ivi razvoj, koji kombinuje ekonomski i socijalni razvoj sa za?titom prirodnog okru?enja. Vojni sukob iz 1999. godine obele?io je istoriju Kosova i njegovih stanovnika i uticao na političko i ekonomsko okru?enje. Posleratna migracija dovela je mnoge ljude u gradove u potrazi za poslovima, boljim uslovima ?ivota i bezbednijim okru?enjem. Rezultati popisa na Kosovu iz 2011. godine pokazuju da od skoro 1.8 miliona stanovnika, 45% ?ivi u gradovima i varo?ima. To ipak nije potpuna slika po?to veliki broj stanovnika Kosova svakoga dana putuje sa sela u gradove zbog posla ili ?kolovanja. To postavlja veliku obavezu gradskim upravama da obezbede odgovarajuće usluge, dobro projektovane i izgrađene stambene zone, puteve i transportne mre?e, zdravstvene, ?kolske i rekreativne kapacitete.

Da bi se efikasno nosile sa tim pitanjima, op?tine moraju da prave dugoročne planove koji reguli?u njihovo prostorno i ekonomsko ?irenje na odr?iv način. Za to je potreban dobro definisan balans između ekonomskog i socijalnog razvoja kao i za?tita prirodnog okru?enja i efikasno kori?ćenje zemlji?ta. Početkom 2012. godine ?esnaest od trideset sedam kosovskih op?tina imalo je usvojene op?tinske planove razvoja (OPR), dok su ostale bile ili u procesu izrade OPR ili su se oslanjale na stare master planove. Uprkos činjenici da neki od većih gradova imaju spremne OPR, sprovođenje tih planova je i dalje izazov i u pogledu sredstava i političke volje. Bez jasne vizije razvoja i obezbeđenog bud?etskog okvira, urbanistički razvoj će i dalje biti sporadičan i neće odgovoriti na potrebe građana.

Kao i mnoge nove demokratije, Kosovo se suočava sa brojnim problemima i izazovima od kojih se mnogi odnose na zadatak premo?ćivanja pro?losti sada?njo?ću i buduće napredovanje ka integracijama u EU. U kosovskom kontekstu to predstavlja tranziciju od uglavnom seoskih oblasti, kojima dominiraju mali i srednji gradovi, ka brzo rastućim urbanim centrima koji se smatraju i ekonomskim čvorovima.?
Sadr?aj programa

Treća faza Programa podr?ke prostornom planiranju op?tina (PPPO) započela je u novembru 2011. godine i planirano je da traje tri godine. Program realizuje UN-Habitat sredstvima koje je obezbedila Vlada ?vedske. PPPO nastavlja sa pru?anjem podr?ke dvanaest kosovskih op?tina u konsolidaciji urbanističkog i prostornog planiranja kroz učesnički i rodno uravnote?en proces, kao i u sprovođenju planova i instrumenata koji reguli?u lokalni razvoj. Kapitalni investicioni projekti koji su rezultat ovog procesa planiranja i u čijoj su realizaciji zajednički učestvovale partnerske op?tine i Program, dove?će do pobolj?anih uslova ?ivota i urbanog okru?enja. Realizovani projekti će takođe pokazati da su planovi i ideje pretočeni u stvarnost. Sa fokusom na pru?anje pomoći u toku izrade i kori?ćenje pristupa učenja kroz rad kao ključnog metoda za izgradnju kapaciteta, PPPO ima za cilj jačanje kapaciteta svojih op?tinskih partnera i drugih učesnika za strate?ki pristup planiranju. On ima za cilj jačanje i promovisanje međuop?tinske saradnje, kako na samom Kosovu, tako i ?ire u regionu Balkana. On takođe ima za cilj saradnju sa institucijama na centralnom nivou koje se bave prostornim planiranjem, za?titom ?ivotne sredine i lokalnom upravom u cilju pru?anja pomoći partnerskim op?tinama.

Moto

Moto PPPO ?Učinimo zajedno gradove boljim? znači da planiranje lokalnog razvoja pripada ne samo profesionalcima, već i poslovnoj zajednici i ?iroj zajednici koju predstavljaju različite socijalne i starosne grupe, mu?karci i ?ene, dečaci i devojčice. Sada?nja faza PPPO zasniva se na rezultatima prethodnih faza koje su fokusirane na pru?anje pomoći partnerskim op?tinama u izradi op?tinskih i urbanističkih planova razvoja. Trenutno je većina ovih op?tina u procesu sprovođenja svojih OPR kroz regulatorne planove i kapitalne investicije. U mnogim slučajevima anga?ovanje privatnih ili donatorskih sredstava odrediće uspeh takvih poduhvata.

Partnerske op?tine

Dvanaest partnerskih op?tina obuhvataju op?tine koje su učestvovale u ranijim fazama Programa kao i one koje su se pridru?ile nedavno kada je formulisana treća faza PPPO. Partnerske op?tine su: Uro?evac, Gnjilane, Mitrovica, Peć, Prizren, Junik, Đeneral Janković, Mamu?a, Gračanica, Parte?, Mali?evo i Orahovac.

Komponente PPPO

Podr?ka manjim i srednjim op?tinama u procesu izrade OPR i razvoju kapitalnih projekata?
Iskustvo PPPO stečeno u ranijim fazama Programa pokazalo je da su kosovske op?tine sposobne da urade op?tinske planove razvoja sopstvenim snagama ako je to prioritet op?tinskih političkih lidera i ako je obezbeđena tehnička podr?ka op?tinskom osoblju. Podr?ka novim partnerima, Mamu?i, Gračanici, Parte?u i Mali?evu u izradi OPR i UPR biće nastavljena i usklađena sa izgradnjom kapaciteta. Saveti u vezi kvaliteta biće davani op?tinama koje su poverile izradu svojih planova spoljnim akterima, kao ?to je to slučaj sa op?tinom Orahovac. Ipak, u ovoj fazi biće stavljen veći naglasak na komponente ?ivotne sredine i odr?ivosti tokom celog procesa izrade. Analiza postojeće situacije biće ojačana kroz primenu sistematskog metoda za procenu odr?ivosti, uključujući metodologiju za procenu odr?ivog razvoja koju je razvila Sida.

Proces planiranja biće, tamo gde je to odgovarajuće, i koliko je to moguće integrisan sa pripremom lokalnih ekolo?kih akcionih planova (LEAP). To će biti preduzeto u saradnji sa Regionalnim ekolo?kim centrom (REC) ili ekvivalentnom organizacijom, a biće razvijeni i mehanizmi za upravljanje zajedničkim projektima. Proces će takođe biti povezan sa Nacionalnom ekolo?kom strategijom. Da bi se ispunili zakonski zahtevi, PPPO će obezbediti eksperte za strate?ku procenu uticaja na ?ivotnu sredinu u cilju procene uticaja prostornog planiranja na ?ivotnu sredinu. Uče?će javnosti i perspektiva rodne ravnopravnosti biće komponente podr?ke Programa.

Podr?ka sprovođenju planova u partnerskim op?tinama iz faze PPPO2
PPPO će takođe obezbediti kontinuiranu podr?ku ?starim? partnerskim op?tinama koje su već usvojile svoje planove: Uro?evac, Gnjilane, Peć, Prizren, Mitrovica, Junik, Đeneral Janković. Fokus će biti na pitanjima koja se odnose na prostorno i urbanističko planiranje i upravljanje, neformalna naselja i ?ivotnu sredinu. Uzimajuću u obzir razlike između op?tina u pogledu njihove strukture, veličine i kapaciteta, biće usvojen pristup pru?anja pomoći koja je skrojena za određenu op?tinu, ali će fokus na odr?ivi razvoj i ?ivotnu sredinu biti kičma aktivnosti u svim ovim op?tinama. To će takođe značiti dalje uva?avanje pitanja ?ivotne sredine i sveukupne odr?ivosti i njihovih veza na procenu uticaja i integraciju sa LEAP.

Sektorske studije, na primer one koje se odnose na upravljanje otpadom, energiju i klimatske promene, praćene demonstracionim projektima/KIP, činiće su?tinski deo PPPO. Inicijative čiji je cilj ekonomski razvoj i otvaranje radnih mesta biće podr?ane kada su u skladu sa ciljevima programa. Dalji naglasak biće stavljen na integrisanje op?tinskog razvoja i finansijskog planiranja. ?Mek?a? pitanja koja se odnose na rodnu ravnopravnost, uče?će javnosti i socijalnu inkluziju biće uključena u aktivnosti planiranja i u razvoj kapitalnih projekata. U tom slučaju, saradnja sa civilnim dru?tvom biće od najveće va?nosti. Neformalna naselja i dalje ostaju jedan od glavnih prioriteta Ministarstva za ?ivotnu sredinu i prostorno planiranje, a napori na planu re?avanja ovog problema, od urbanističkog planiranja pa do socijalne perspektive i perspektive ljudskih prava biće nastavljeni. Na lokalnom nivou potrebna je pomoć odeljenjima za urbanizam za izradu urbanističkih regulatornih planova za te oblasti, koji bi omogućili regularizaciju prostora, legalizaciju objekata i pobolj?anje kvaliteta ?ivota. Konačno, ova komponenta stavlja naglasak na dobro upravljanje i op?tinski institucionalni razvoj, kao i na izgradnju kapaciteta osoblja i nosilaca političkih funkcija.
Predlo?eni kapitalni projekti biće procenjeni kroz prizmu uticaja na ?ivotnu sredinu da bi se obezbedila dodata vrednost odr?ivom lokalnom razvoju.

Podr?ka institucijama na centralnom nivou

PPPO će pru?ati kontinuiranu podr?ku vladi i institucijama na centralnom nivou koje se bave politikama, normama i standardima u vezi sa prostornim i urbanističkim planiranjem, neformalnim naseljima, urbanističkim upravljanjem i ?ivotnom sredinom. U praktičnijem pogledu, ova komponenta će zahtevati podr?ku centralnoj vladi i drugim institucijama koja je zasnovana na zahtevima, pre svega Ministarstvu za ?ivotnu sredinu i prostorno planiranje (M?SPP) i Udru?enju kosovskih op?tina (UKO) u oblastima koje su direktno povezane sa op?tinskim planiranjem i razvojem. Rezultati i iskustva stečena tokom sprovođenja PPPO obezbeđuju odličan osnov za to, na primer za procenu i dalji razvoj postojećeg zakonskog okvira za op?tinsko planiranje i razvoj. Savetodavna podr?ka će, kao ?to je to bio slučaj i u ranijim fazama, zavisiti od inicijativa i rukovođenja od strane Ministarstva.

Podr?ka će biti fokusirana na strate?ki i metodolo?ki razvoj u oblasti prostornog planiranja i ?ivotne sredine, čiji je cilj promocija odr?ivog razvoja. Pomoć u pripremi osnovnih planskih publikacija kao ?to su smernice, priručnici/uputstva i organizacija radionica/seminara mogu da čine deo aktivnosti, ?to sve treba sna?no da bude povezano sa aktivnostima u partnerskim op?tinama.

Aktivnosti će se takođe odnositi i na kontrolu izgradnje i razvoja u teoriji i u praksi. Va?an deo toga biće podr?ka u razvoju stambene politike i strategija, sa fokusom na neformalna naselja. Povezivanje rada u op?tinama sa radom na izradi Nacionalne ekolo?ke strategije i Kosovskog ekolo?kog akcionog plana (KEAP) biće takođe odgovarajuća oblast delovanja. Ostale tematske oblasti u kojima je saradnja sa Ministarstvom od vitalne va?nosti obuhvataju urbanističku politiku, urbanističko planiranje, minimalne zahteve za podacima za OPR i one treba te?nje da budu povezane sa politikom za upravljanje čvrstim otpadom, politikom transporta kao i za za?titu prirodnih resursa, uključujući zemlji?te, vodu i vazduh.

Očekivani rezultat

Očekuje se da ova podr?ka dovede do povećanja kapaciteta i institucionalnog jačanja op?tina za obavljanje njihovih odgovornosti u vezi sa integrisanim prostornim i urbanističkim planiranjem. Ona će im pomoći da planiraju razvoj na odr?iv način i time pobolj?aju uslove ?ivota svih stanovnika u op?tinama, promovi?ući socijalnu koheziju, rodnu ravnopravnost i pomoć na smanjivanju siroma?tva.

Planirani su sledeći rezultati:

• Partnerske op?tine PPPO dobile su strate?ke planske dokumente kao ?to su OPR, UPR i URP
• Ustanovljeni su procesi prostornog i urbanističkog planiranja kao sredstvo za jačanje transparentnosti u procesima odlučivanja kroz uče?će javnosti
• Prostorno/urbanističko planiranje su sagledani na odgovarajući način od strane kreatora odluka, a novi razvoji se de?avaju na osnovu usvojenih planova
• Podignuta je svest i primenjuju se najbolje prakse u vezi sa odr?ivim razvojem među građanima, slu?benicima i stručnjacima iz privatnog sektora
• Razvijeni su priručnici/uputstva i koriste se kao podr?ka efektivnim/efikasnim uslugama prostornog i urbanističkog planiranja koje vode ka odr?ivom razvoju i primeni principa dobrog upravljanja
• Pobolj?ano fizičko okru?enje kao rezultat procesa planiranja i realizacije KIP
• Povećani kapaciteti za razvoj metoda transparentnog planiranja i dizajna kao i zajedničkih projekata
• Rodna perspektiva je integrisana na svim nivoima i u svim aspektima urbanističkog i prostornog planiranja i upravljanja.

Naučene lekcije i učenje od kolega kao alati za izgradnju kapaciteta

Razmena ideja o organizacionim strukturama, postupcima i procesima je jedan od načina na koji op?tine mogu da pobolj?aju svoj rad kori?ćenjem iskustava svojih kolega. Međuop?tinska profesionalna razmena biće olak?ana kroz posete lokacijama, studijska putovanja, sastanke, radionice i druge događaje čiji je cilj okupljanje profesionalaca koji rade na lokalnom i centralnom nivou. Međunarodno iskustvo biće deo ovog programa.
Iskustvo stečeno tokom sprovođenja ranijih faza PPPO pokazuje da je potreban sna?niji fokus na praćenje sprovođenja projekta. Potrebno je da se usvoje odgovarajući indikatori koji će omogućiti procenu projekata u smislu njihovog uticaja na lokalni odr?ivi razvoj, kvalitet ?ivota građana, poslovno osposobljavanje i prirodnu sredinu da bi se podr?ala revizija OPR u nekim partnerskim op?tinama koja dospeva za vreme trajanja PPPO.?
Anga?ovanje PPPO tokom dve ranije faze programa omogućilo je op?tinskom osoblju u partnerskim op?tinama da steknu praktično iskustvo iz planiranja, kao i da razviju efikasne metode za uključivanje izabranih zvaničnika, profesionalaca i pripadnika civilnog dru?tva u proces planiranja. Program će ponoviti ove metode u svom radu sa manjim partnerskim op?tinama kao i u aktivnostima čiji je cilj razvoj saradnje između op?tina.

Ostale oblasti aktivnosti PPPO

Iako je fokus PPPO na razvoju, sprovođenju i reviziji op?tinskih i urbanističkih planova, on u praktičnom pogledu uključuje integraciju ?ireg spektra međusobno povezanih pitanja. Tu na primer spada sledeće: pristupačnost i estetski kvalitet javnih prostora, očuvanje istorijskog i prirodnog nasleđa kroz kontrolu razvoja i regulatorno planiranje, Strate?ka procena uticaja na ?ivotnu sredinu (SPU?S) za op?tinske i urbanističke planove razvoja, podr?ka proceni rizika od katastrofa i upravljanju katastrofama, promocija javnog i nemotorizovanog transporta, sektorske studije koje se odnose na specifične oblasti kao ?to su upravljanje vodama i otpadom, pobolj?anje bezbednosti kao i aktivnosti na podizanju svesti o svim ovim pitanjima. Pitanju podr?ke op?tinama i organima na centralnom nivou u vezi re?avanja pitanja neformalnih naselja biće posvećena dodatna pa?nja, a biće ispitane i veze sa lokalnim stambenim strategijama.

Način na koji radimo

PPPO je fokusiran na svakodnevnu saradnju i pru?anje pomoći u toku rada op?tinskom osoblju. Program funkcioni?e preko svojih kancelarija koje se nalaze u Uro?evcu, Gnjilanu, Peći, Mitrovici, Prizrenu, Juniku, Mamu?i, Đeneral Jankoviću, Mali?evu, Parte?u i Gračanici. Podr?ka op?tini Orahovac se kanali?e preko kancelarija u Pri?tini i Prizrenu. Op?tinsko osoblje PPPO čine iskusni kosovski planeri koji poma?u op?tinama u planskim aktivnostima i u razvoju kapitalnih investicionih projekata na učesnički, inkluzivan i akciono orijentisan način. Podr?ku PPPO op?tinskom osoblju u pogledu procesa planiranja, uključujući kontrolu kvaliteta planova, uče?će javnosti, rodna pitanja, pravna pitanja i informisanje i komunikaciju, obezbeđuje kancelarija u Pri?tini. Međunarodni planeri, savetnici i konsultanti su deo tima PPPO i pru?aju direktnu podr?ku timovima PPPO na terenu. Takođe je obezbeđena podr?ka glavnog ?taba UN-Habitata u Najrobiju.??
PPPO tesno sarađuje sa organizacijama civilnog dru?tva i neformalnim grupama građana na jačanju njihovih kapaciteta za učestvovanje u procesu urbanističkog i prostornog planiranja kao i u planiranju, sprovođenju i praćenju projekata. Zajednička pitanja kao ?to su rodna perspektiva, ljudska prava, socijalna inkluzija i uče?će javnosti biće uključeni u sve aktivnosti Programa.

Ključni partneri u kontekstu planiranja na Kosovu

• Ministarstvo za ?ivotnu sredinu i prostorno planiranje (M?SPP) koje čine Odeljenje za prostorno planiranje, Institut za prostorno planiranje, Odeljenje za ?ivotnu sredinu, Odeljenje za izgradnju i stanovanje ? glavni partner na centralnom nivou
• Ministarstvo za infrastrukturu (MI) ? partner za pitanja transporta i mobilnosti
• Ministarstvo za lokalnu upravu (MLU) ? partner za pitanja lokalne uprave
• Udru?enje kosovskih op?tina (UKO) sa Kolegijom za prostorno planiranje ? platforma za promovisanje novih urbanističkih politika, razmenu informacija i iskustava
• Kancelarija za dobro upravljanje pri Kabinetu premijera (KDU) ? partner za dobro upravljanje, jednaka prava i rodna pitanja
• Agencije UN u okviru Tima Ujedinjenih nacija za Kosovo (TUNK), Evropska unija (EU) i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ? partneri za zajedničke aktivnosti ili izradu programa;
• Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) - partner za strate?ki okvir
• Glavni ?tab UN-Habitat-a u Najrobiju ? za su?tinsku i administrativnu podr?ku
• Projekti koje finansira Evropska komisija ? partner za saradnju u vezi planiranja, upravljanja i pitanja ?ivotne sredine
• Kulturno nasleđe bez granica (CHwB), Regionalni ekolo?ki centar (REC)/ Lokalni ekolo?ki akcioni planovi (LEAP), Friedrich Ebert Stiftung (FES), organizacije civilnog dru?tva, NVO ? međunarodni i lokalni partneri u procesu planiranja i NVO za razvoj projekata
• Univerzitet u Pri?tini, Kosovska katastarska agencija i njene op?tinske kancelarije ? partneri za određene aspekte planiranja

Mandat UN-Habitat-a

Program Ujedinjenih nacija za ljudska naselja, UN-Habitat, je agencija Ujedinjenih nacija kojoj je Generalna skup?tina UN dala mandat da promovi?e socijalno i ekolo?ki odr?ive gradove i naselja sa ciljem obezbeđivanja adekvatnog prebivali?ta za sve. U svetlu brze globalne urbanizacije strate?ka vizija UN-Habitata obezbeđuje put napred za postizanje ovog plana ?irokog spektra, tako ?to utvrđuje sredstva za sprovođenje programa i projekata u odgovarajuem i praktičnom odnosu sa globalnim prioritetima i Milenijumskim razvojnim ciljevima. Za postizanje odr?ivog razvoja i ubla?avanje siroma?tva potrebna je integracija ekonomskih, socijalnih i političkih ciljeva u koherentan sveobuhvatan okvir. Kao deo Globalne kampanje UN-Habitata za urbano upravljanje, anga?ovanje civilnog dru?tva u procesu odlučivanja i izgradnja konsenzusa oko pitanja lokalnog razvoja je jedan od ključnih principa Programa podr?ke prostornom planiranju op?tina.

UN-HABITAT na Kosovu

Tokom svog prisustva na Kosovu i u ?irem regionu od 1999. godine, UN-Habitat promovi?e dobro upravljanje, sigurnost stanovanja, ravnopravno učestvovanje mu?karaca i ?ena u razvoju odr?ivih ljudskih naselja i inkluzivno prostorno planiranje. Početne intervencije UN-Habitata bile su fokusirane na uspostavljanje institucija koje se bave imovinskim pitanjima kao ?to je Direkcija za stambena i imovinska pitanja i Katastarska agencija Kosova, kao i na izgradnju kapaciteta za efikasno upravljanje lokalnih uprava kroz uzastopne programe.
Programi UN-Habitata za izgradnju kapaciteta: Program lokalne uprave (LoGo) i Program podr?ke op?tinama (2001), Program urbanističkog planiranja i upravljanja (UMPM, 2002-2003), Program planiranja upravljanja i razvoja (GDPP, 2003-2006), Program podr?ke prostornom planiranju op?tina (MuSPP 1, 2005-2008 i MuSPP 2, 2008-2011) pomogli su da se razvije, utemelji i institucionalizuje novi sistem planiranja i ojačaju kapaciteti profesionalaca koji se bave prostornim i urbanističkim planiranjem na lokalnom i centralnom nivou.

Informacije za kontakt
Kancelarija:
UN-Habitat Kosovo
Zgrada ministarstava ?Rilindja?
10000 Pri?tina, Kosovo
Telefon: +381 38 20032611
Faks: +381 38 224122
info@ unhabitat-kosovo.org
www.unhabitat-kosovo.org; www.unhabitat.org