Milenijumska deklaracija Ujedinjenih nacija uvidja izuzetno teške prilike u kojima zivi urbano siromašno stanovištvo širom sveta. Ona jasno izrazava obecanje Drzava clanica da ce poboljšati zivote najmanje 100 miliona stanovnika sirotinjskih kvartova do 2020. godine – Zadanak 11 Cilja broj 7 – zadatak dat UN-HABITAT-u.

Koliko god mnogo da deluje cifra od 100 miliona, ro je medjutim samo 10 posto sadašnje populacije sirotinjskih kvartova širom sveta, koja ce se, ukoliko se ne stavi pod kontrolu, utrostruciti na 3 milijarde do 2050. godine. Ono što cini ovaj izazov još više zastrašujucim jeste cinjenica da je prema istrazivanjima UN-HABITAT-a, populacija u sirotinjskim kvartovima vec porasla za 75 miliona u roku od jedva tri godine od donošenja Milenijumske deklaracije.

Pošto naša mesta i gradovi rastu do sada nevidjenom brzinom, time odredjujuci socijalna, politicka, kulturna i ekološka kretanja u svetu, odrziva urbanizacija je jedan od najhitnijih izazova sa kojima se suocava globalna zajednica u 21. veku. 1950. godine, jedna trecina svetske populacije zivela je u gradovima. Samo 50. godina kasnije ovaj odnos je porastao na jednu polovinu i nastavice da raste do dve trecine, ili 6 milijardi ljudi, do 2050. godine. U gradovima sada zivi polovina covecanstva. Oni su središte velikog dela nacionalne proizvodnje i potrošnje – ekonomskih i socijalnih procesa koji stvaraju bogatstvo i mogucnosti. Ali oni takodje stvaraju bolesti, kriminal, zagadjenost i siromaštvo. U mnogim gradovima, narocito u zemljama u razvoju, stanovnici sirotinjskih kvartova cine preko 50 posto populacija i imaju slab ili nikakav pristup stanovanju, pijacoj vodi i sanitarijama. Upravo je u ovoj oblasti UN-HABITAT ovlašcen da promeni situaciju na bolje.