10. marta u 2:40 posle podne, zapadni deo Kosova pogodio je snažan zemljotres. Osetio se i u Prištini iako je epicentar zemljotresa bio 6 km daleko od Istoka. Ovaj zemljotres usledio je posle zemljotresa na Haitiju, najgoreg u poslednjih 200 godina.

Prema Seizmičkoj mreži Kosova, koja se nalazi pri Ministarstvu energetike i rudarstva, magnituda zemljotresa bila je M=5.2 stepena po Rihterovoj skali, pri čemu nije bilo ljudskih žrtava, ali je više zgrada oštećeno ili srušeno. 

Kosovo se nalazi u mediteranskoj seizmičkoj zoni – trans azijskoj, a kada se radi o seizmičkom nivou, to je jedna od najaktivnijih zona u Jugoistočnoj Evropi.

Na teritoriji Kosova postoje tri snažne seizmičke zone: 1. Seizmička zona Prizren – Peć, sa maksimalnom magnitudom od M 6.6. stepeni po Rihteru, 2. Seizmička zona Uroševac, Vitina, Gnjilane sa maksimalnom magnitudom od M6.1 i 3. zona Kopaonika sa M6.0 stepeni po Rihteru.

Najjači zemljotresi koji su pogodili Kosovo desili su se 1775. i 1921. godine, sa epicentrom u regionu Gnjilana, uključujući i poslednji zemljotres iz 2002. godine.

Jedna od aktivnosti Programa podrške prostornom planiranju opština (MUSPP) je da pomogne opštinama da ublaže rizike od katastrofe kroz prostorno planiranje. DRAM je komponenta koja je nastala kao rezultat revizije postojećih OPR i UPR. Pravilno prepoznavanje rizika od katastrofe pomaže da se izbegne planiranje ljudskih naselja u oblastima koje su podložne poplavama, klizištima ili kojima mogu da prete šumski požari.  

Seizmički primeri u Gnjilanu: Gnjilane kao aktivna seizmička zona

Posle obilaska terena, postalo je očigledno da je većina zgrada u Gnjilanu ugrožena od zemljotresa, posebno visoke zgrade čija je struktura očigledno slaba da izdrži zemljotrese. S tim u vezi, kao što se vidi i iz posledica poslednjeg zemljotresa u Gnjilanu 2002. godine čija je magnituda bila 5.1 stepeni po Rihteru, jedno lice je poginulo a oštećeno je oko 8000 stambenih, društvenih i školskih objekata.

Na osnovu ovog i imajući u vidu da je to aktivna seizmička zona koju može da pogodi zemljotres, UN-HABITAT je angažovao Institut za zemljotresno inženjerstvo i inženjersku seizmologiju (ISIIS) iz Skoplja, Makedonija i zajedno sa njima i Opštinom Gnjilane izvršio inspekciju ugroženosti školskih objekata u Gnjilanu. Inspekcija je izvršena u 11 objekata.

Posle inspekcije održana je radionica koja je bila fokusirana na bezbednost javnih zgrada u ovom gradu i rešenja koja bi mogla da budu primenjena za ojačavanje tih zgrada da bi bile otpornije na zemljotrese. Pošto su neke od zgrada izgrađene pre nego što je na snagu stupio Zakon o seizmičkom projektovanju, one nisu otporne na zemljotres. Jedna od takvih zgrada je obdanište „Budućnost“. Struktura obdaništa će biti ojačana, a njeno funkcionisanje poboljšano dodavanjem još jednog sprata. Ovaj projekat će realizovati program MUSPP, koji finansira SIDA, a troškove će zajedno pokriti MUSPP i Opština Gnjilane.   

Projekat o ublažavanju poplava u Uroševcu

Kuće duž reke Nerodimka često bivaju poplavljene. Poplave pogađaju tri urbane zone na površini od 69 hektara. Kapitalni investicioni projekat (KIP) za reku Nerodimku ima za cilj poboljšanje oblasti korišćenjem projektnih mehanizama za ublažavanje poplava, obezbeđujući da javni prostor bude dobro povezan sa okolnim otvorenim prostorima i da bude bezbedniji za građane.  

Projekat ima za cilj poboljšanje vizuelnog i ekološkog kvaliteta oblasti putem uklanjanja otpada i obezbeđivanja kontinuiranog održavanja oblasti.

U okviru pripreme projekta i u cilju dobijanja potrebnih informacija, osoblje MUSPP je zajedno sa opštinom Uroševac organizovalo pregled oblasti u cilju izrade mape lokacije koju mogu da pogode poplave i istovremenog unošenja ovog aspekta u plan.

Svi procesi koje je realizovao MUSPP u koordinaciji sa partnerskim opštinama imaju učesnički karakter i uključuju organizacije građanskog društva, opštinske eksperte, građane i lokalnu poslovnu zajednicu.

Imaju to u vidu, u prostorijama Omladinskog centra u Uroševcu je 12. februara 2010. godine organizovana projektna radionica za reku Nerodimku. U toku radionice su stanovnici ugroženih oblasti uz podršku MUSPP, opštinskih zvaničnika i eksperata razmatrali potrebne aktivnosti kao što su proširenje rečnog korita, prilagođavanje brzine i količine vode u toku kišnih sezona, uklanjanje otpada sa rečnih obala, poboljšanje kanalizacionog sistema, analiziranje odgovarajućih lokacija za dalekovode i agregat i sužavanje puta na istočnoj strani reke da bi se izgradila infrastruktura za ublažavanje poplava.