Opština Junik održala je 15. januara 2013. godine javno predstavljanje kompletiranog projekta za park Moronica. Prezentaciju je organizovala opština Junik uz podršku UN-Habitata, uz prisustvo opštinskih odbornika, direktora departmana, opštinskih službenika, èlanova radnih grupa, predstavnika OEBS-a, meðunarodne organizacije DEMI, lokalnih NVO i drugih važnih uèesnika iz opštine Junik. Projekat parka Moronica æe zajednièki finansirati UN-Habitata i opština Junik tako što æe ravnopravno podeliti troškove.

Cilj ove prezentacije bio je da se predstavi i diskutuje projekat parka Moronica koji je rezultat prve radionice koja je održana u Juniku 2012. Radionica je pomogla da se definiše kolektivna vizija buduæeg izgleda bivše deponije, a danas važne pošumljene oblasti opštine, gde su mladi dobrovoljci tokom 1960-tih godina zasadili borovo drveæe. Ova oblast ima veoma važno znaèenje kao kontinuirana aktivnost graðana Junika da stvore održiv projekat za razvoj oblasti za razonodu i zaštitu životne sredine. Projekat je identifikovan kroz proces opštinskog planiranja u Juniku. I opštinski plan razvoja i urbanistièki plan razvoja su definisali oblast parka Moronica kao prioritet za buduænost Junika i njegovih graðana. Glavni ciljevi koji treba da budu ostvareni kroz ovaj projekat su konzervacija, razvoj i korišæenje prirodnog nasleða ove oblasti, održivo korišæenje prirodnih resursa ove oblasti, razumevanje i uživanje (sport, rekreacija, priroda) u posebnim kvalitetima oblasti od strane javnosti i izgradnja druželjubivog inkluzivnog javnog prostora.

Projekat sadrži staze za šetnju u oblasti Moronice i dve oblasti za rekreaciju, sportske aktivnosti, prirodno igralište i osmatraènicu, i oni æe biti realizovani tokom 2013. godine.

Uèesnici su imali moguænost da vide dve prezentacije, jednu opštinskog koordinatora projekta Ferdone Tofaj o KIP „Razvoj parka Moronica" i drugu Halila Ibrahimija, predstavnika Univerziteta u Prištini, sa Prirodno matematièkog fakulteta, Odeljenje biologije, pod naslovom „Planiranje za održivi razvoj zaštiæenih predela: sluèaj Škugzes". Na osnovu svog prethodnog iskustva prof. Ibrahimi je naveo neke važne aspekte procene bio raznolikosti i zaštite predela koji æe biti realizovani kao druga faza ove studije, pošto bi trebalo da postoje kontinuirani napori da se prikupe ekološke informacije, promovišu ekološke obrazovne aktivnosti i prate uticaji ljudskih aktivnosti u ovoj oblasti.