Neformalna naselja su  veliki problem u državama u južnoj Evropi, a posebno na Kosovu. Različite inicijative u regulisanju neformalnih naselja je uvela vlade, i važno je da se ova iskustva i brige podele, uključujući i integraciju predloženih regulacionih programa u sveobuhvatan veći okvir  prostornog planiranja. 

Kosovo je potpisalo "Bečku Deklaraciju o Neformalnim Naseljima u Jugoistočnoj Evropi", obavezujući se da preduzme mere za rešavanje problema neformalnih naselja, kao i da inicira i sprovede  reforme  u širem  okviru održivog urbanog razvoja i socijalnog stanovanja.  Vlada Kosova je razvila političke mere koje  se fokusiraju na integrisanje 174 identifikovana neformalna naselja na Kosovu u formalni sistem prostornog  planiranja, u cilju potpunog regulisanja  neformalnih naselja do 2015. godine, kao što je i dogovoreno Bečkom Deklaracijom.  Ovaj proces je takođe uključen u proces strukturalnih reformi, koji je projektovan sa ciljem da dovede države Zapadnog Balkana do konačnog pristupanja Evropskoj Uniji.   

Predloženi predlog neformalnim naseljima je  dvostruko praćen, fokusirajući se na  "regulisanje i sprečavanje", kao deo integrisane agende urbanističkog planiranja.  Da bi se pozabavilo  fenomenom na održivi način, istaknuto  je da  oba zakonska i regulatorna okvira, kao i relevantni programi moraju  da se istovremeno bave regulisanjem i poboljšanjem postojećih fizičkih uslova u neformalnim naseljima, a  takođe i sprečavanjem budućih neformalnih naselja.  Lokalno planiranje i poboljšanje infrastrukture su odlučujući sledeći koraci  za kosovske opštine, iako je to dug proces sa  nesigurnim izvorima  finansiranja.

U nastojanju da se uspostavi okvir za izgradnju kapaciteta, tehničku pomoć i investicije, Ministarstvo Životne Sredine i Prostornog Planiranja, OSCE i  UN-HABITAT  su udružili snage i organizovali niz paralelnih aktivnosti, uključujući i  rasprave na okruglom stolu, smernice i program prekogranične saradnje i razmene za prenos uspešnih inicijativa.  U ovom kontekstu,  UN-Habitat  je okupio specijaliste za  stanovanje i urbansko upravljanje sa Kosova, kako bi sproveo   studijsku posetu Solunu u Grčkoj od 29. do 31. maja. 

Tokom posete, usledila je razmena iskustava sa Aristotle University u Solunu, University of Thessaly,  zatim sa njihovim departmanima  za prostorno planiranje, planiranje pejzaža, i za dizajn departmana, kao i sa Organima za urbanističko planiranje u Solunu. Na sastanku održanom na University of Thessaloniki, bivši potpredsednik Organa za Prostorno Planiranje, Prof. Aspa Gospodini, kontekstualizovao  je  fenomen neformalne stambene izgradnje u okviru razvoja prostornog planiranja Soluna; dok se Prof. Ioannis Tsalikidis fokusirao na Mreže Zelene infrastrukture, koje bi povezale postojeće prirodne oblasti i poboljšale opšti ekološki  kvalitet sistema povezivanja granica u regionu.   Konačno, Prof. Athena Yiannakou je istakla  iskustvo koje Grčka ima u upravljanju neformalnih naselja, kao  i glavne naučene lekcije iz reformi planiranja. 

 Prateći program događaja, usled posete Organima Prostornog Planiranja Soluna, održana je živa diskusija,  zatim su održane i studijske posete na zelenim infrastrukturama, a takođe i na prostorima  tri neformalna naselja ('Polichni', prethodno neformalna naseljena oblast radne klase, kasnije  regulisana; 'Nea Efkarpia, Efxinoupoli' skoro razvijena – ne još uvek regulisana – neformalna stambena oblast naseljena  etničkim grupama  niskih primanja koje su migrirale u Grčku tokom 90-ih, i  'Neo Ryssio', stambeno područje srednje i više srednje klase sa niskom naseljenošću i rasutim kućama, koje  pokazuju mali i srednji neformalni razvoj privatnog zemljišta).

Veoma sažeta i važna publikacija o naporima UN-Habitat-a o pitanju regulisanja neformalnih naselja  u Albaniji i Grčkoj, je deljena svim učesnicima i dostupna je za preuzimanje na ovoj adresi:-

http://www.unhabitat.org/pmss/listItemDetails.aspx?publicationID=3000