UH-Habitat je u oktobru 2013. godine objavio svoj izveštaj: Stanje evropskih gradova u tranziciji 2013: razmišljanje o 20 godina reforme. Publikacija analizira uticaje na gradove 23 zemalja i teritorija tranzicione Evrope koji su se poèetkom 1990-tih godina suoèili sa tranzicijom sa centralizovanih planskih ekonomija na demokratske i tržišno zasnovane sisteme.  

Izveštaj primeæuje da je tranziciona Evropa uložila puno napora i posvetila pažnju svom ozloglašenom zagaðenju vazduha, tla i vode. Ali još uvek treba puno toga uraditi u tom pogledu sa posebnim naglaskom na kvalitet urbanog vazduha. Zatvaranje mnogih objekata teške industrije povoljno je uticalo na životnu sredinu, ali je transport postao sledeæi veliki izvor zagaðenja vazduha, uglavnom zbog zastarelih vozila. Motorizacija istoène Evrope je dramatièno poveæana u protekle dve decenije zbog rastuæih potreba za mobilnošæu povezanih sa suburbanizacijom. Veæe investicije u sisteme javnog gradskog prevoza mogle bi da umanje ove probleme.

Radikalne promene u cilju smanjivanja klimatskih promena niti su se desile, niti ih treba uskoro oèekivati. Istoènoevropski gradovi uglavnom pokazuju slab interes zbog toga što su samo neki od njih direktno ugroženi. Pošto je skoro dve treæine tranzicione populacije u regionu urbanizovano, usklaðenost gradova sa ciljevima EU 2020 biæe od najveæe važnosti. Stoga je potrebna nacionalna reforma politike u svim tranzicionim zemljama da bi se pomoglo opštinama da poboljšaju kvalitet svog vazduha, upravljanje otpadom i energetsku efikasnost. Prenamena urbanog zemljišta koje je ranije korišæeno za industrijske svrhe je još jedno hitno pitanje kome treba posvetiti pažnju tako da zagaðene i napuštene urbane oblasti mogu da se koriste za novi urbani razvoj.

Poveæanjem cena nafte i gasa, primeæuje izveštaj, smanjenje potrošnje energije u gradovima i poveæanje energetske efikasnosti treba da budu prioritet. Domaæinstva su glavni potrošaèi energije jer je stambeni fond uglavnom star, energetski neefikasan i opremljen aparatima koji su veliki potrošaèi energije. Energetska neefikasnost kod centralnog grejanja je poseban razlog za brigu, pri èemu su zabeleženi sistematski gubici i do 88 procenata. Takoðe, uzimajuæi u obzir klimatske uslove u Baltièkim državama, ušteda energije kroz poboljšanu izolaciju kuæa mogla bi da bude veoma znaèajna.

Odlaganje otpadnih voda i èvrstog otpada takoðe je i dalje problematièno u mnogim gradovima širom tranzicione Evrope. To je tipièno sluèaj u manjim opštinama koje nemaju kapacitete da te usluge pružaju na adekvatan naèin. Prikljuèenost na kanalizacione sisteme, na primer, je veoma razlièita širom regiona, ali je sa samo 39 procenata zabrinjavajuæe niska u Crnoj Gori. U Albaniji je slièno loša situacija u tom pogledu, sa manje od dve treæine stambenih objekata koji imaju unutrašnji toalet.

http://www.unhabitat.org/pmss/listItemDetails.aspx?publicationID=3493