Gradovi su najveće nasleđe čovečanstva i najveće postignuće naše civilizacije. Širom sveta i kroz vekove gradovi su istrajali i preživeli ratove, glad, prirodne katastrofe, epidemije, raspade imperija i nestajanje bogova, kraljeva i kraljica za koje su izgrađeni.

Ali mi moramo da poboljšavamo naše gradove, a to znači da ih učinimo boljim za one koji žive u njima i za one koji tek treba da budu rođeni u svetu koji će od sada pa zauvek biti urban. Danas polovina čovečanstva živi u gradovima, a trend pokazuje da će se ovaj broj povećati na dve trećine u sledeće dve generacije.
Zbog toga je tema koja je izabrana za Svetski dan habitata, Bolji grad, bolji život, tako važna za sve nas. Ja bih ovome dodao pojam pametniji grad, jer samo pametan grad može da obezbedi svojim građanima bolji život u novoj urbanoj eri naše planete. To je era u koju stupamo sa mnogim nepoznanicama, posebno kada se radi o globalnom uticaju klimatskih promena.
Imamo na raspolaganju sva sredstva koja pruža nauka da ublažimo većinu takvih problema. Takođe imamo alate i znanje za dobro upravljanje, obrazovanje – posebno žena i devojaka – zdravstvene usluge, toalete za sve, ili energetsku efikasnost. Mi smo pametni, ali moramo da budemo pametniji. A Svetski dan habitata 2010 je prilika da naglasimo pet strateških koraka koji mogu da budu preduzeti:  

1.       Poboljšanje kvaliteta života, posebno za oko milijardu ljudi koji žive u sirotinjskim naseljima i drugim naseljima širom sveta koja su ispod standarda. Poboljšanje pristupa bezbednom i zdravom smeštaju, bezbednosti zakupa imovine, osnovnih usluga i socijalnih davanja kao što su zdravstvo i obrazovanje, je od suštinske važnosti za bolji život svakog pojedinca.

 2.       Investiranje u ljudski kapital. To je uslov za društveno-ekonomski razvoj i ravnopravniju distribuciju prednosti koje nosi urbani život. To će takođe omogućiti gradovima regionima da sprovode politike na efikasniji način i da obezbede da su na odgovarajući način prilagođeni lokalnim potrebama.

 3.       Negovanje održivih ekonomskih mogućnosti. Gradovi mogu da stimulišu održivi ekonomski rast za siromašne kroz intenzivne projekte u vezi rada. Tu spadaju primarni javni radovi i građevinska industrija. Gradovi u svetu u razvoju počinju da pružaju socijalnu sigurnost da bi obezbedili bolji pristup ekonomskim mogućnostima za one koji su tradicionalno isključeni.  

4.       Poboljšanje političkog uključivanja. Danas sve više opštinskih i nacionalnih vlasti imaju istu osnovnu filozofiju: približavanje uprave običnim ljudima kroz poboljšano uzajamno angažovanje. To znači uključivanje ljudi i okoline u kojoj žive u dijalog i učestvovanje u donošenju odluka, kao fundamentalni aspekt lokalne demokratije.

 5.       Promovisanje kulturnog uključivanja. Kultura je istorijski bila izostavljena iz konvencionalnog međunarodnog pitanja razvoja. Sve više lokalnih razvojnih politika uzima u obzir kulturne dimenzije urbanog života, kao što su društveni kapital, tradicija, simboli, osećaj pripadnosti i ponošenje mestom. To pomaže integraciji etničkih manjina, očuvanju regionalnih vrednosti, čuvanju jezičke i verske raznolikosti, rešavanju sukoba i zaštiti nasleđa.

Kako budemo ulazili u svet boljih gradova sa pametnijim politikama, ovih pet koraka će biti suštinski katalizatori za uspeh i bolji život svih.